The smart Trick of MEDITACIJA That No One is Discussing

The smart Trick of MEDITACIJA That No One is Discussing

Blog Article

forty four. »lavatory koji nestaje« Originalnost »hititske« religiozne misli 3 pre svega se može shvatiti preko reinterpretacija nekih značajnih mitova. Jedna od najznačajnijih tema je tema »boga koji nestaje«. U najpoznatijoj verziji, glavni junak je Telipinu. Drugi tekstovi tu ulogu poveravaju njegovom ocu, bogu oluje, bogu sunca, ili nekim boginjama. Pozadina je — kao i ime Telipinu — hatska. Hititske redakcije su bile sastavljene u vezi s raznim obredima; drugim recima, izgovaranje mita je imalo suštinsku ulogu u kultu. Pošto je početak priče six izgubljen, ne znamo zašto je Telipinu odlučio da »nestane«. Možda zato što su mu ljudi smetali. Ali, posledice njegovog nestanka odmah su se osetile. Vatre su se ugasile u ognjištima, bogovi i ljudi su se osećali kao »satrveni«; ovca je napuštala svoje jagnje a krava tele; »ječam i žito više nisu klasali«, životinje i ljudi više se nisu razmnožavali; pašnjaci su bili sprženi a izvori presušeni.

Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«, iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja, kao i da su upražnjavali određene obrede. Jer, kako smo već istakli, iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Drugim recima, ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi, zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma, kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Ali reč je o nesporazumu, jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (koja je, sasvim izvesno, slična odgovarajućoj strukturi kod primata» već su to njihova dela; a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »ljudska«. Anj ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«, teško je, (možda) i nemoeuće, jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. Ipak, istraživači nisu sasvim bespomoćni; postoji, naime, izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« 0 životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje.

Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih, analogne »društvu muškaraca« (Mânnerbiinde) ; »tajne« se mladićima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. Neki autori su verovali da su pronašli dokaz takve inicijacije u pećini Montespan, ali je ovo tumačenje bilo osporavano. Ipak, starost obreda inicijacije je van svake sumnje. Analogije između izvesnog broja ceremonija potvrđenih u rubnim oblastima sveta (Australija, Južna i Severna Amerika)37 svedoče o zajedničkoj tradiciji koja je razvijena već u paleolitu. Što se tiče »igre u krug« iz Montespana (ma kakvo bilo tumačenje tragova koje su ostavile noge mladića na glinovitom tlu 35 Što ie privuklo pažnju Ukove kritike, nav. delo, str. one hundred forty i dalje. Ovaj autor je, navevši najpre nekoliko primera ili etnografskih poređenja, razjasnio neke vidove preistorijskih društava (str. 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske pećinske umetnosti u svetlu australijskih i afričkih činjenica (str. 191 i dalje). thirty Podsetimo da je koncept »živih fosila« bio uspešno korišćen u više grana biologije, a posebno u speleologiji. Troglobije koje danas naseljavaju neke pećine pripadaju već odavno prevaziđenoj fauni. »a person su pravi živi fosili i često predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije života — tercijalne, pa čak i sekundarne« (Dr. Racovitza). Pećine tako čuvaju jednu drevnu faunu, u slučaju da poželimo da upoznamo primitivne zoomorfičke grupe koje se ne mogu fosilizovati. 37 Vid. M. Eliade, Naissances mystiques, str. 69 i dalje.

U svakom slučaju, posle tog poslednjeg poduhvata, odnosi Ela i Baala se menjaju. Pored toga, struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi, dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. El seda na zemlju, čepa svoje odelo, udara se u grudi i nagrđuje lice; ukratko, on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. »Baal je mrtav! povika on, šta će biti s mnoštvom naroda?« 40 Iznenada, El kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. On se ponaša kao pravi bathroom kosmokrata; postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. El traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja, namesto Baala. Ašerat određuje Atara, »Strašnog«, ali on, kada se popne na presto, uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo, i priznaje da ne može biti kralj. U međuvremenu, Anat odlazi da potraži telo. Kada ga pronađe, uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. Pošto ga je pokopala, ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. Posle izvesnog vremena, Anat susreće Mota. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče; kroz sito ga proseja; vatrom ga spali; mlinom ga samle; poljima ga raseja i ptice ga izedoše«.

U razvijenijim društvima nalazimo ih i u obrednoj funkciji magičnih method panegirika, satire, proklinjanja i anatema. Zanosno iskustvo reči koje dobijaju magijsko-religioznu snagu vodilo je, ponekad, do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne rezultate kao i sam obredni čin. U zaključku, podjednako treba voditi računa o razlici između raznih vrsta personaliteta. Neki lovac ističe se svojim junaštvom ili lukavstvom, a drugi snagom svojih ekstatičnih zanosa. Te karakterološke razlike uvode izvesnu raznovrsnost LI procenu i tumačenje religioznih iskustava. I kada se dobro promisli, bez obzira na nekoliko temeljnih zajedničkih ideja, već je i samo religiozno nasleđe paleolita predstavljalo dovoljno složen oblik.

bathroom-Sunce, Tešupov sin je bio smatran SPIRITUALNOST za branitelja zakona i pravde. Ništa manje omiljen bio je Telipinu, takođe Tešupov sin, čijem ćemo mitu uskoro posvetiti više pažnje. Što se tiče religioznog života, izvori nas obaveštavaju isključivo o zvaničnim kultovima. Molitve čiji su tekstovi bili sačuvani pripadaju kraljevskim porodicama. Drugim recima, mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. Ipak, ne može se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. Sezonske praznike, pogotovu praznik Nove godine (purulli), svetkovao je kralj predstavljajući ariofonske osvajače; ali slične ceremonije su u toj oblasti upražnjavane još od neolita. »Crna magija« je bila zabranjena Zakonikom; krivci su kažnjavani smrću. To posredno potvrđuje ogroman ugled koji su u narodu uživali neki drevni običaji. Nasuprot tome, značajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je »bela magija« bila otvorena i uveliko upražnjavana; ona se pretežno sastojala od obreda očišćenja i »udaljavanja zla«. 2 Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistovećuje boginju Arinu s Hepatom (up. prevod A. Goetzea, ANET, str. 393). To je, međuum, jedino svedočanstvo te vrste; u obredima i na popisima žrtava, imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog. To i objašnjava značaj koji su pod hititskim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke.

Disclosure: This submit may perhaps comprise affiliate inbound links. If a buy is produced via these links, we could gain a Fee at no extra Charge for you. Your form assist will help us build a lot more mindful content articles!

six Svako manifestovanje svetog značajno je za istoričara religija; ali, je isto tako očigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eliš, ili saga o Gilgamešu, bolje otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na Drimer, apotropejski obredi protiv Lamaštua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, značaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obavešteni o Eleusinskim misterij ama i o najranijem orfizmu; međutim, to što je evropska elita njima opčinjena već dvadeset vekova predstavlja religioznu činjenicu od najvećeg značaja, čije posledice još nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfički obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuću gnosu i grčko-orijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, i talijansku renesansu, »okultne« tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije učenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku modernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Možemo raspravljati o vrednosti kriterijuma izabranog za razgraničavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, međutim, potvrđuje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujući dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizišle, religiozne tradicije su uspele da se obnove.

thirteen. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se reći da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja prožimala s istorijom civilizacije. Izgleda da su svako tehnološko otkriće, svaka ekonomska i društvena inovacija bili »dvostruki« — po značenju i religioznoj vrednosti. Kada na stranicama koje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije, podjednako treba voditi računa i o njihovom religioznom »odjeku«.

dima, ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa; da duše mrtvih mogu preći u životinje; najzad, da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca, razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«, božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja, koja istovremeno štite i divljač i lovce, duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. S druge strane, neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred, što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani, i da se hrana ne rasipa; kosti, posebno lobanja, imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje, kao i da će Gospodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso); zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama; kod nekih nadoda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. »svetkovinu medveda« kod Ainua i Gilijaka); takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina, itd.

sa Solarčevim kretanjem, a to je opet nada u »ponovno rođenje«, tj. u postegzistenciju u nekom drugom svetu; verovanje u nastavak neke specifične aktivnosti; postojanje određenih pogrebnih obreda, na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. Ali, da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadržani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama, dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilično detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. godine kod Indijanaca Kogi, plemena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. 12 Pošto je odabrao mesto za raku, šaman (mama) obavlja čitav niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je selo Smrti; ovde je ceremonijalna kuća Smrti; ovde je materica. Ja ću otvoriti kuću. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«, pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. Za sve to vreme, majka i baba zapevaju neku sporu pesmu, skoro bez reči. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje, školjke i kućica kakvog puža. Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo, pretvarajući se kako je ono isuviše teško; to mu polazi za rukom tek deveti place. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i »kuća se zatvara«, odnosno, raka zakopava.

Doznajući na koji način ratari objašnjavaju pojavu jestivih biljaka, istovremeno shvatamo religioznu opravdanost njihovog ponašanja. Većina mitova o poreklu sakupljena je među primitivnim populacijama koje su upražnjavale vegekulturu ili kulturu žitarica. U evoluiranim kulturama takvi motivi su redi i ponekad ko renito reinterpretirani. Jedna prilično raširena tema objašnjava da su krtole i drveće sa jestivim plodovima (kokosova palma, banana itd.) nastali od tela jednog ubijenog božanstva. Najpoznatiji primer dolazi sa Serama, jednog od ostrva Nove Gvineje: iz raskomadanog i sahranjenog tela devojke-polubožanstva, Hainuvele, nikle su do tada nepoznate biljke, pre svega krtole. Ovo prvobitno ubistvo iz osnova je promenilo uslove ljudskog života, jer su lime uvedeni seksualnost i smrt, i uspostavljene religiozne i društvene institucije koje još važe. Nasilna Hainuvelina smrt nije samo »stvaralačka«; ona boginji omogućava da bude neprekidno prisutna u ljudskom životu pa čak i u njihovoj smrti. Hraneći se biljkama koje su potekle iz njenog sopstvenog tela, mi se, u stvari, hranimo samom supstancijom božanstva. Nećemo naglašavati značaj ovog mita o poreklu za religiozni život i kulturu paleolitskih ratara. Dovoljno je reći da sve odgovorne aktivnosti (ceremonije vezane za pubertet, životinjske ili 19 William Solhein, »Relics from Two Diggings reveal Thais had been the primary Agrarians«, The big apple instances, twelve. januar 1970.

Bog ne nameće Avramu nikakvu obavezu — obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upražnjavao sve do vremena Jeremije. Određeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozacetnikâ. Žrtvovanje je sigurno bilo prikazano u jehovističkom kontekstu, ali teološka reinterpretacija nije uspela da poništi njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno žrtvovanje — Isakovo (22 : one—19). Bog traži od Avrama da mu prinese na žrtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da žrtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Između ostalog, primaryćeno je da se izraz »žrtva paljenica« ponavlja šest puta. Izgleda, međutim, da je ova vrsta žrtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konačnog naseljavanja plemena. 21 Podjednako se govorilo i o »idealizaciji Professionalšlosti«. Međutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadrži određeni broj ružnih priča »što pokazuje da su redaktori bili više zaokupljeni vernim prenošenjem tradicija nego njihovom idealizacijom«.22 (Podvlačenje u tekstu je naše.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnažnije u čitavom Starom zavetu prikazuje duboko značenje »avramovske« vere. Avram se ne priprema da žrtvuje svoje dete imajući u vidu neki određeni ishod, onako kao što su to učinili Misa, kralj moavski, žrtvujući svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga o carevima, three : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da će mu na žrtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu pođe u susret posle njegove pobede, i ne pomišljajući da bi to mogla biti njegova rođena kći jedinica (Knjiga o sudijama, eleven : 30 i dalje).

Is A personal session that lasts a person hour depending on your preferences at enough time, breath instruction and a pose sequence is set. The therapist retains you in three-4 poses, or presents propping, so it's fully effortless.

Report this page